Beogradska hala sportova bila je mala da u Subotu, 3.marta 2012. godine primi sve fanove Partibrejkersa, a karte rasprodate još nekoliko dana unapred bile su dobra uvertira u očekivano odličan koncert. Tehnička realizacija povodom 30 godina postojanja legendarnih Brejkersa poverena je Studio Berar-u.
U slavljeničkom koncertu koji ni za tren nije gubio ritam ni emocionalni naboj, teško je bilo odabrati favorite. Izbor, ipak, pada na Stoj, Džoni, Hipnotisanu gomilu i Uličnog hodača. Prvi put publika je došla do daha i glasa na Lobotomiji sa poslednjeg albuma, kada se pokazalo da, bez obzira što prvi redovi znaju sve tekstove napamet, većina najbolje reaguje na oldskul standarde.
Prelomni trenutak uz koji je masa potpuno otkačila verovatno je bio Hiljadu godina negde na sredini žurke. Otkačio je i Cane, „on poskakuje mlad“. Većina hitova Brejkersa imaju status himni – bend prži do iznemoglosti, a publika usaglašeno peva sve od prve do poslednje reči. Svirka je, po običaju, završena teškom mukom, za kraj drugog bisa bila je Najbolje se putuje i „Bilo gde da kreneš, već kasniš“.
Potvrđeno je ono što se godinama govori: Partibrejkers su, kao i uvek, na bini žilavi i čvrsti odmetnici, britke reči, silovita svirka i… ne može to niko kao oni. Koncert je ispunio očekivanja najviše zato što su Partibrejkersi dali publici ono što su navikli da pružaju kroz 30 godina rada – čist, sirov, suvi rock ‘n’ roll.
Izvor popbox
